UCITS fond je otvoreni investicioni fond koji ima za isključivi cilj kolektivno ulaganje imovine, prikupljene javnom ponudom investicionih jedinica u fondu, u prenosive hartije od vrednosti ili u drugu likvidnu finansijsku imovinu u skladu sa Zakonom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, koji posluje u skladu sa načelom diversifikacije rizika ulaganja, a čije se investicione jedinice, na zahtev imalaca jedinica, otkupljuju, posredno ili neposredno, iz imovine otvorenog investicionog fonda.

Imovina UCITS fonda je u vlasništvu članova fonda, i to srazmerno njihovom učešću u fondu i odvojena je od društva za upravljanje tim fondom. Poslovanje UCITS fondova je regulisano Zakonom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, a nadzor društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti.

Ulaganjem Vaših sredstava u UCITS fond omogućen vam je jednostavan pristup tržištu kapitala, a Vašim sredstvima upravljaju iskusni i ovlašćeni stručnjaci. Ulaganjem u veći broj hartija od vrednosti, portfolio menadžer diversifikuje portfolio i time smanjuje rizik ulaganja. Prednost ulaganja u investicioni fond je i što, u svakom trenutku, možete povući Vaša sredstva. Prinos koji možete ostvariti ulaganjem u UCITS fond je obično viši nego prinos koji biste ostvarili nekim konvencionalnim oblikom štednje.

U zavisnosti od investicionog cilja, postoje pet vrsta otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom:

UCITS Fond očuvanja vrednosti najmanje 75% imovine ulaže u novčane depozite, instrumente tržišta novca kao i u investicione jedinice i akcije UCITS fondova koji pretežno ulažu u instrumente tržišta novca i novčane depozite. Kao što im i sam naziv kaže, ovi fondovi teže očuvanju vrednosti uloga, odnosno, zaštiti od inflacije. Ovo su fondovi sa najnižim rizikom. Ulaganjem u ove fondove nećete ostvariti visoke prinose, ali nećete morati ni da strepite za očuvanje vrednosti vašeg uloga. Prinosi ovakvih fondova su obično nešto veći od inflacije i kamata na depozite kod banaka.

Prihodni UCITS fond ulaže najmanje 75% svoje imovine u dužničke hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca kao i u investicione jedinice i akcije UCITS fondova koji pretežno ulažu u dužničke hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca. U uslovima poremećaja na finansijskom tržištu najmanje 60% imovine fonda prihoda mora biti uloženo u navedene hartije od vrednosti. Iako vrednost uloga može porasti, osnovni cilj ovih fondova je da obezbede redovne prihode svojim članovima. Zbog toga, u ove fondove uglavnom ulažu konzervativni investitori, starije osobe kojima ovi fondovi mogu obezbediti dopunu prihoda od penzija i investitori koji žele da smanje rizik svog portfolia. Ovi fondovi ostvaruju prihod koji je veći od fondova očuvanja vrednosti uz veći nivo rizika. Rizičnost ovih fondova može se drastično razlikovati u zavisnosti od izdavaoca hartija od vrednosti u koje ulažu. Pored toga, ovi fondovi su izloženi riziku kretanja kamatnih stopa – kada kamatne stope rastu, vrednost Prihodnih UCITS fondova se smanjuje.

Balansirani UCITS fond ulaže 85% imovine u ulaže u dužničke hartije od vrednosti, instrumente tržišta novca, vlasničke hartije od vrednosti (akcije) kao i u investicione jedinice i akcije UCITS fondova koji pretežno ulažu i dužničke hartije od vrednosti, instrumente tržišta novca i vlasničke hartije od vrednosti sa tim što u dužničke hartije od vrednosti, novčane depozite kao i u investicione jedinice i akcije UCITS fondova koji pretežno ulažu i dužničke hartije od vrednosti, instrumente tržišta novca i novčane depozite ulaže najmanje 35% a najviše 65% imovine fonda.U uslovima poremećaja na finansijskom tržištu, najmanje 70% imovine balansiranog UCITS fonda mora biti uloženo u dužničke hartije od vrednosti, instrumente tržišta novca, vlasničke hartije od vrednosti (akcije) kao i u investicione jedinice i akcije UCITS fondova koji pretežno ulažu i dužničke hartije od vrednosti, instrumente tržišta novca i vlasničke hartije od vrednosti, sa tim što u dužničke hartije od vrednosti, novčane depozite kao i u investicione jedinice i akcije UCITS fondova koji pretežno ulažu i dužničke hartije od vrednosti, instrumente tržišta novca i novčane depozite ulaže najmanje 35% a najviše 75% imovine fonda Cilj ovih fondova je da obezbede mešavinu sigurnosti, prihoda i rasta uloženih sredstava. Ovi fondovi su prikladni za investitore koji su zainteresovani za umeren rast vrednosti uloga uz umeren rizik.

UCITS fond rasta vrednosti imovine ulaže najmanje 75%, odnosno ,u uslovima poremećaja na finansijskom tržištu 60% vrednosti svoje imovine u u vlasničke hartije od vtrednosti (akcije) i investicione jedinice i akcije UCITS fondova koji pretežno ulažu u vlasničke hartije od vrednosti; cilj ovakvih fondova je da obezbede visoke prinose na srednje ili duže ’staze’. Takvi fondovi ulažu najveći deo svoje imovine u akcije i investicione jedinice i akcije UCITS fondova koji pretežno ulažu u akcije čime su i rizičniji od prethodnih fondova. Međutim, rizičnost ovih fondova se može značajno razlikovati u zavisnosti od karakteristika preduzeća u koje ulažu i investicione strategije. U ove fondove prvenstveno ulažu mlađe osobe i investitori koji su spremni da prihvate visok investicioni rizik.

UCITS fond opšte prirode je vrsta UCITS fonda čija se imovina može ulagati u skladu sa ograničenjima propisanim Zakonom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Pravilnikom o otvorenim investicionim dondovima sa javnom ponudom ali ne podleže specifičnim ograničenjima koja su propisana za druge vrste UCITS fondova, Kojim će investitorima ovaj fond biti namenjen zavisi od investicionog cilja i investicione politike konkretnog fonda koji su propisani Prospektom UCITS fonda.

Potrebno je napraviti razliku između privremene neto vrednostiUCITS fonda (NAV 1)  i konačne neto vrednosti imovine UCITS fonda (NAV).

NAV 1 predstavlja razliku između ukupne imovine i svih obaveza fonda. Uplate članova fonda kao i neindentifikovane uplate izvršene na dan T ( dan za koji se vrši obračun) ne utiču na NAV 1, a prikazuju se kao sredstva na računu i kao obaveze za izdavanje investicionih jedinica i obaveze za neidentifikovane uplate.

Konačna neto vrednost imovine (NAV) se dobija kada se na NAV 1 dodaju uplate za kupovinu (umanjene za ulazne naknade) i isplate po osnovu zahteva za otkup koje su izvršene na dan T). Neto imovina otvorenog fonda se izračunava svakondnevno i to za dan T izračunava se na dan T+1 ( dan koji sledi danu T). Konačni NAV potvrdjuje depozitari isti se objavljuje na internet stranici Društva za upravljanje do 20,00 na dan T+1.

S obzirom na to da se vrednost hartija od vrednosti svakodnevno menja, tako se i neto vrednost fonda svakodnevno menja.

Investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda sa javnom ponudom. Vrednost investicione jedinice na dan T (dan za koji se vrši obračun) je količnik privremene neto vrednosti imovine fonda (NAV 1) i broja investicionih jedinica na dan T-1 (dan koji prethodi danu T). Broj investicionih jedinica na dan T se dobija kada se od broja na dan T-1 oduzme broj investicionih jedinica koje se otkupljuju i doda broj investicionih jedinica koje su kupljene na dan T. Vrednost i ukupan broj investicionih jedinica se izračunava svakodnevno i to za dan T izračunava se na dan T+1 ( dan koji sledi danu T).Vrednost investicione jedinice potvrđuje depozitar i istu objavljuje ba internet stranicu Društva za upravljanje do 20,00 na dan T+1.

Kada investitor uloži određena sredstva u fond on zapravo kupuje određeni broj investicionih jedinica. Taj broj se dobija deljenjem iznosa uloga (umanjenog za naknadu za kupovinu investicionih jedinica) i vrednosti investicione jedinice na dan uplate. Na osnovu broja investicionih jedinica koje poseduje, svaki investitor može svakog dana da izračuna vrednost svog ulaga u fondu kao proizvod dnevne vrednosti investicione jedinice i broja jedinica koje poseduje.

Kada investitor želi da povuče deo ili celokupan ulog iz fonda, on zapravo prodaje svoje investicione jedinice fondu. Sredstva koja će mu biti isplaćena jednaka su proizvodu broja investicionih jedinica i njihove vrednosti na dan zahteva, umanjene za naknadu za otkup ukoliko je Društvo za upravljanje naplaćuje u skladu sa Prospektom UCITS fonda.

Odluke o ulaganju imovine UCITS fonda donosi portfolio menadžer, koji je za to dobio dozvolu Komisije za hartije od vrednosti posle polaganja stručnog ispita. Društvo je dužno da ima zaposlenog jednog portfolio menadžera na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom.

Imovina UCITS fonda se može ulagati u prenosive hartije od vrednosti ili instrumente tržišta   koji su listirani ili se njima trguje na tržištu u Republici Srbiji ili trećoj državi, koje redovno posluje i priznato je i otvoreno za javnost, nedavno izdate prenosive hartije u Republici Srbiji pod uslovom da uslovi izdavanja uključuju obavezu da če izdavalac podneti zahtev za listiranje u službeni listing berze i da će se listiranje izvršiti u roku od jedne godine od dana izdavanja, investicione jedinice UCITS ili drugih investicionih fondova pod uslovima predviđenim Zakonom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, depozite kod kreditnih institucija koji su rasploživi na prvi zahtev i koji dospevaju za najviše 12 meseci,instrumente tržišta novca i izvedene finansijske instrumente po uslovima propisanim Pravilnikom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom,. Najviše 10% vrednosti imovine UCITS fonda može se uložiti u prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca koji nisu predviđeni Pravilnikom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom

Sve vrste naknada koje Društvo za upravljanje može naplatiti propisane su Prospektom UCITS fonda. Društvo za upravljanje neće naplatiti ni jednu drugu vrstu troškova ni naknada.   Treba razlikovati naknade i troškove koje društva za upravljanje naplaćuju od investitora. Naknade su prihod društva za upravljanje i ono ih naplaćuje za uslugu upravljanja fondom. Kod otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom postoje sledeće naknade:

• naknada za sticanje investicionih jedinica (ulazna naknada)– naplaćuje se kao procenat od uloga investitora u fond (od uloga prvo se oduzima ova naknada pa se ostatak koristi za kupovinu investicionih jedinica)
• naknada za upravljanje imovinom fonda – godišnja naknada koja se obračunava svakodnevno kao procenat imovine UCITS fonda
• naknada za otkup investicionih jedinica – naplaćuje se kada član fonda želi da povuče svoj ulog iz fonda i da unovči investicione jedinice koje poseduje.

Troškovi koji se naplaćuju iz imovine UCITS fonda se odnose na troškove vezane za trgovinu hartijama od vrednosti (provizije brokersko-dilerskog društva, Berze, Centralnog registra) kao i trokov depozitara i eksterne revizije.

Naknade i troškovi fonda mogu značajno smanjiti prinose koje ćete ostvariti investiranjem pa je veoma bitno da razumete koliko iznose u fondu u koji želite da investirate. S druge strane, visoke naknade i troškovi ne moraju da budu loši ukoliko znače da fondom upravljaju izuzetno stručni portfolio menadžeri ili da, na primer, fond aktivno investira što će vam doneti izuzetno visoke prinose.

Uspešnost fonda ne može biti zagarantovana i prethodno poslovanje fonda nije garant budućih rezultata. Rizik koji snosite ulaganjem u UCITS fond postoji, a u zavisnosti od toga koliko ste spremni da rizikujete, možete se odlučiti za vrstu fonda koja vama najviše odgovara. UCITS fondovi sa rizičnijim ulaganjima potencijalno imaju i veće prinose, dok fondovi sa relativno konzervativnom politikom ulaganja, kao što su UCITS fondovi očuvanja vrednosti, imaju manje prinose ali ulaganjem u njih izlažete se i manjem riziku.

Prinos predstavlja procentualni rast vrednosti portfolija UCITS fonda na kraju u odnosu na početak posmatranog perioda. U tom smislu, prinos može biti i negativan, tj. može se ostvariti gubitak. Prinos fonda nije jednak prinosu koji ostvari investitor budući da investitor ostvaruje prinos za period svoga članstva u fondu. Društvo za upravljanje je dužno da obračunava i objavljuje stopu prinosa za svaki UCITS fond kojim upravlja dva puta godišnje i to na dan 30. juna i 31. decembra tekuće godine. Društvo za upravljanje je dužno da obračunatu stopu prinosa objavi narednog radnog dana od potvrđivanja od srane depozitarana internet stranici Društva za upravljanje.

Prospekt UCITS fonda je osnovni dokument otvorenoginvesticionog fonda sa javnom ponudom, koji se pre učlanjenja u UCITS fond investitoru obavezno stavlja na uvid. Svrha prospekta je da investitoru pruži informacije o društvu za upravljanje, UCITS fondu kojim ono upravlja, investicionoj politici, glavnim rizicima i strukturi ulaganja tog fonda. U njemu se nalaze informacije o:

1. UCITS fondu
2. društvu za upravljanje
3. naknadama i troškovima
4. rizcima ulaganja u UCITS
5. datumu izdavanja prospekta.

Veoma je važno da svaki potencijalni investitor pročita i razume sadržaj prospekta kako bi bio u potpunosti upoznat sa uslovima koje fond nudi kao i rizicima i troškovima ulaganja.

Oporezivanje vlasništva i prenosa vlasništva na investicionim jedinicama UCITS Fonda, odnosno kapitalnih dobitaka kao razlike između prodajne cene (otkupne cene) i kupovne cene (cene sticanja) investicionih jedinica, definisano je sledećim poreskim propisima Republike Srbije:

• Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
• Zakon o porezu na dobit pravnih lica,
• Zakon o porezu na dohodak građana.
• Visina i način oporezivanja zavisi od poreskog statusa pojedinačnog člana Fonda.

Kada investirate u investicioni fond, vašim parama će upravljati portfolio menadžer i ulagaće ih u diversifikovan portfolio, čime se vaš rizik smanjuje. Istovremeno, za tu uslugu, vi plaćate naknade koje smanjuju vaš prinos. Kada investirate direktno preko brokersko-dilerskog društva, vi sami odlučujete gde će te investirati a broj različitih hartija od vrednosti u koje možete investirati ograničen je iznosom raspoloživih sredstava. Tada nećete plaćati naknade društvu za upravljanje, ali rizik investiranja može biti visok ako ne možete da adekvatno diversifikujete portfolio. Takođe, za ovakvo investiranje je potrebno da posedujete određena znanja kao i da ste u mogućnosti da određeno vreme posvetite analiziranju hartija od vrednosti i praćenju kretanja svog portfolija. Postoji mogućnost da angažujete brokersko-dilersko društvo koji ima dozvolu za portfolio menadžera da, u vaše ime i za vaš račun, ulaže u određene hartije od vrednosti po svom izboru (koristeći svoju stručnost i procenu) i time pravi vaš lični portfolio. Tom prilikom, plaćate naknadu za ove poslove kao i kod društva za upravljanje, možda i veću.

Divesrifikacija portfolija fonda predstavlja način smanjenja rizika ulaganja tako što se ulaže u različite vrste hartija od vrednosti i u različite izdavaoce tih hartija. Na taj način se postiže da eventualno može doći do pada vrednosti samo dela portfolija ili čak da takav pad bude kompenzovan porastom vrednosti drugog dela portfolija (ukoliko su negativno korelisani). Naravno, da bi se portfolio diversifikovao (po nekim teorijama, minimalni broj akcija za dobro diversifikovan portfolio je 15), potrebna su značajna sredstva koja mali investitori obično ne poseduju.

Nadzor vrši Komisija za hartije od vrednosti. Ona može izreći javnu opomenu, pokrenuti postupak pred nadležnim organom, povući saglasnost na imenovanje člana uprave, odnosno direktora i dati nalog za zabranu izdavanja i otkupa investicionih jedinica u trajanju do tri meseca. Komisija može oduzeti dozvolu za rad društvu za upravljanje.

Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom koncipiran je u skladu sa najboljim međunarodnim praksama u regulisanju ovih institucija. On predviđa niz kontrolnih mehanizama kojima se povećava sigurnost UCITS fondova a investitori štite od prevara i zloupotreba. Tako na primer, Komisija odobrava akcionare Društva za upravljanje koji imaju kvalifikovano učeščće u kapitalu Društva za upravljanje i Upravu društava za upravljanje. Dalje,sredstva fondova su potpuno odvojena od imovine društva i čuva ih depozitar koja kontroliše obračun vrednosti imovine UCITS fonda i utvrđuje da je investiranje imovine u skladu sa prospektom fonda. Takodje, reklamni materijali treba da ispune određene standarde i da na korektan način informišu potencijalne investitore. Međutim, regulativa može da doprinese da je investitor adekvatno informisan o rizicima investiranja u određeni UCITS fond, ali na njemu je investiciona odluka, a rizik izabranog fonda snosi sam. Kako ne postoje ograničenja u pogledu visine prinosa tako ne postoje ograničenja ni gubitka. Zato je bitno da investitori razumeju rizike i da mogu da procene da li im fondovi uopšte odgovaraju u skladu sa stepenom rizika koji mogu da podnesu, a ako im odgovaraju, da izaberu one vrste koje odgovaraju njihovim životnim prioritetima i vremenskom horizontu investiranja.